Србија је током ванредног стања у кратком року имплементирала велики број иновативних решења као одговор на кризу  изазвану коронавирусом, и тиме се нашла у самом врху земаља у свету са највећим бројем иновација током COVID-19 кризе.  

 

Успостављање иновативних технолошких решења и електронских услуга имало је за циљ да се постигне оптимална координација система здравствене заштите, образовања, безбедности и осталих кључних система у условима кризе, правовремена и тачна информисаност грађана, као и континуирано пружање услуга грађанима и привреди.

 

Опсерваторија иновација јавног сектора Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) прати иновативне одговоре влада на кризу изазвану вирусом COVID-19, а на званичном сајту ове организације (https://oecd-opsi.org/covid-response/) представљена су и решења имплементирана у Републици Србији. Србија је са 22 иновативна решења, једна од пет земаља у свету са највећим бројем иновација. У анализи објављеној 28. маја на сајту ОЕЦД-ове Опсерваторије, као примери добре праксе истакнута су решења и апликације ”Донирај плазму”, ”Буди волонтер”, ”Дигитална солидарност”, који су реализовани уз подршку Фонда за добру управу Уједињеног краљевства и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), аутоматски инфо сервис COVID-19 (чатбот), као и “Моја учионица”, “Mоја школа”, “еВртић”, “еУпис”, иницијативу донације рачунара деци из социјално угрожених породица и друга решења у оквиру интегрисаног одговора образовног система.

 

Председница Владе Репубике Србије, Ана Брнабић је овим поводом изјавила да се иновативни начин размишљања показао као неопходан приступ у критичној ситуацији, као и да су наша досадашња улагања у технологију и иновације заправо била улагања у отпорност и агилност нашег система. “Ми смо као држава показали да кад радимо тимски, постижемо најбоље резултате. Поред Канцеларије за ИТ и еУправу, ИТ тимова унутар осталих министарстава, од првог дана ванредног стања позвали смо и грађане и компаније да заједно пронађемо брза и ефикасна технолошка решења. Из ове перспективе могу рећи да су креативност и иновативност тих решења заправо обликовали наш брз и ефикасан одговор на борбу против вируса, као и да ће та иновативност помоћи и убрзаном економском развоју и након пандемије.”

 

Због ових резултата Србија је позвана да се прикључи ОЕЦД-овој Декларацији о иновацијама у јавном сектору. Овa декларација је потписана 2019. године од стране 35 земаља чланица ОЕЦД-а, а Србија би била једна од ретких земаља која би се прикључила иако није члан. Она има за циљ да подстакне, подржи и ојача иновативност у јавном сектору, афирмише иновативни приступ у решавању како старих, тако и нових изазова.