Београд и Србија су епицентар дигиталне трансформације региона

Пуна два дана Палата Србија, некада симбол Југославије, била је епицентар дигиталне трансформације региона, угостивши на самиту 4.000 учесника из преко 30 економија, 206 говорника, на 3 паралелна конференцијска програма, преко 80 компанија и 50 стартапова, са 73 презентације и панела. Један од најзначајних догађаја у земљи ове године је најбољи пример да упркос свим изазовима, неразумевањима, различитим приоритетима и схватањима у нашем делу Европе, настављамо да радимо на регионалној сарадњи, а да будућност сагледавамо у светлу развоја науке и технологије, дигиталном повезивању и фокусирању на иновацијама.

Доказ да у Србији и региону постоји јака политичка воља за дигиталну трансформацију целог Западног Балкана јесте потписивање Регионалног споразума о ромингу, као и споразума Србије и Црне Горе о узајамном признавању квалификованих услуга (у Србији) и услуга сертификовања за електронске трансакције (у Црној Гори). Крајње је време било да будемо у могућности да користимо мобилне телефоне и у суседним земљама по приступачним ценама, као и да квалификоване услуге од поверења не препознају границе, да привреди и грађанима омогућимо олакшано, сигурније и масовније електронско пословање.

Овај скуп отворила је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, чија је визија дигитализације друштва, поред већ осведочених резултата у земљи, почела очигледно да даје резултате и на регионалном плану, а чија мудра политичка одлука да се потпише регионални споразум о ромингу доказује опредељеност Србије да гледа у бољу будућност, европска комесарка за дигиталну економију и друштво Марија Габриел и генерални секретар Међународне уније за телекомуникације Хоулин Ђао. Посебну пажњу посетилаца изазвали су роботи - Титан је успешно забављао госте, док је Софија многе очарала вештачком интелигенцијом, а верујем неке можда мало и забринула шта нам доноси будућност која је очигледно стигла.

Министри задужени за дигиталну агенду у региону, представници међународних институција, компанија, друштвених организација, академских кругова имали су прилику да дискутују и предложе иновативне приступе политици, прикажу најновије технологије, размене идеје и открију најновије дигиталне трендове у области дигиталних вештина, безбедности и услугама од поверења, мрежног повезивања, дигиталне економије и друштва, али и blockchain технологији, fintech-у и развоју еУправе.

Где је ту еСрбија? Од претходног Самита, који је одржан у Скопљу, Србија је дефинитивно остварила запажене резултате у развоју електронских услуга, инфраструктуре, постављању правних оквира за електронско пословање и управу. За нешто више од годину дана електронске услуге које су развијене по принципу „one-stop-shop“ доживеле су прави бум. У том периоду имали смо фокус на развоју услуга где је довољно да грађани једном дођу на шалтер, а онда запослени у државној управи и локалној самоуправи практично обаве сав посао и прикупе све неопходне податке кроз различите информационе системе еУправе. Једноставно, трансформишемо јавну управу и запослене у њој на начин да буду у служби грађана и привреде. Захваљујући овом принципу постигнути су видљиви резултати у развоју електронске управе, пре свега у броју пружених електронских услуга, што објашњава оцену грађана у Србији да виде итекако позитивне резултате еУправе.

Посебну пажњу на самиту имао је српски панел, а како би се другачије звао него еСрбија, на којем су четири српска министра Небојша Стефановић (МУП), Нела Кубуровић (Министарство правде), Бранко Ружић (МДУЛС) и Зоран Ђорђевић (Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања) представили резултате дигитализације у својим ресорима којима се могу поносити технички много напредније земље. Све је то допринело да се економије региона почну јављати ради трансфера знања, а да Влада покрене Програм ширења знања у области дигиталне трансформације „Србија дигитализује“.

Општи закључак је да су регионална размена знања и идеја, али и регионално повезивање и омогућавање електронских услуга унутар региона, од непроцењивог значаја за даљи развој сваке од економија, али и региона у целини.

Као један од великог броја људи који су, по оцени свих, маестрално организовали овај самит поносан сам што смо из Београда послали јасну поруку регионалне сарадње и напретка, али исто тако и да регион прати време и трендове у којима живимо. Да разумемо пре свега време четврте индустријске револуције, у којем читави Западни Балкан има прилику да, ако смо паметни, разумни и посвећени, надокнадимо пропуштено и променимо своју судбину. И чврсто верујем у то!

Доц. др Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу