Нова подршка за отварање јавних података и њихову поновну употребу

Од 2017. године, када је основана Канцеларија за ИТ и еУправу, у Србији су и званично покренуте бројне активности да би се јавне институције подстакле да отворе своје податке - учине их доступним заједници (нпр. oрганизацијама цивилног друштва, медијима, предузетницима) и, паралелно, стимулисала њихова (поновна) употреба у различите друштвено корисне сврхе.

Последње две године, од када је Република Србија поново постала део студије „Процена зрелости отворених података“ (Open Data Maturity Assesment), коју спроводи Европска унија, уочен је напредак Србије у ранг листи земаља, у поређењу са 2022. Глобална иницијатива о отвореним подацима покренута је са идејом да подаци које јавне институције сакупљају и обрађују треба да буду слободно доступни свима, у машински читљивом формату, који рачунар може да обрађује. Овакав формат дозвољава њихово даље коришћење и поновно објављивање. Отворени подаци су препознати као кључ за стварање нових генерација предузетника, иновативних и напредних привреда, паметних градова, и ефективнијих јавних институција и услуга за грађане.

На пример, бројне мобилне апликације и сервиси, на које смо данас увелико навикнути почивају на отвореним подацима, као што су апликације које приказују временску прогнозу или колико је ваздух загађен, или Google Transit који нам омогућава да користећи Google мапе лако дођемо од тачке А до тачке Б јавним превозом.

У оквиру претходних иницијатива је постављен законодавни и стратешки оквир за отворене податке, подстакнуте су бројне институције, попут Републичког завода за статистику, да отворе своје податке, и постоје бројни примери употребе отворених података, као нпр. „Сигурне стазе за кретање ученика у Бору“ – портал који даје приказ саобраћајно најбезбеднијих путева за децу од куће до школе. Кроз сарадњу са Агенцијом за заштиту животне средине, унапређен је приступ подацима о животној средини, а предвиђа се наставак ове сарадње и у оквиру новог пројекта, како би се грађанима омогућио бољи и јаснији увид у ове податке.

Пројектом је предвиђено и законско препознавање значаја „високо вредносних“ података, као што су метеоролошки подаци, геоподаци, транспортни подаци итд, и подстицање њиховог отварања. Додатно, пројекат ће допринети повећању знања и вештина жена за бављење науком о подацима, и подстицање прикупљања и отварања података који се баве родним питањима, и могу значајно да унапреде процес доношења одлука (као што је на пример родно буџетирање).

Најзад, током трајања пројекта, биће подржани нови примери употребе отворених података, и унапредиће се рад Портала отворених података – који је дом за отворене податке у Србији.